O heljdi

Poreklom je iz Azije gde se koristi od davnina. Zbog visoke količine nutrijenata u Rusiji se jela sa heljdom tretiraju kao redovan obrok (iako nema mesa u obroku). Velika je ljubav izmedju Rusa i heljde. Očuvala ih je u najtežim godinama. 

U 100g zrna heljde ima 72% ugljenih hidrata, 11,7%  belančevina i 2,4% biljnog ulja. Sadrži vitamin E i celu grupu vitamina B. Heljda sadrži više belančevina nego pirinač, pšenica, proso ili kukuruz. Heljda sadrži i jod, cink, brom, organske kiseline i flavonoid rutin (iz grupe vitamina P) koji predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za bolesti kao što su hipertenzija, reumatizam i dijabetes. Flavonoid rutin štiti krvne sudove, a posebno jača otpornost kapilara, sprečava njihovu lomljivost, a time smanjuje rizik stvaranja edema i kapilarnog krvarenja. Heljda je odličan  izvor rastvorljivih vlakana što pomaže smanjenju holesterola i rizika od raka debelog creva.

Heljda ima nizak glikemijski indeks i ne sadrži gluten.